Izraelski predsjednik Isak Hercog odlučio je da mandat za sastavljanje nove vlade povjeri opozicionom lideru Gadiju Ajzenkotu, čime je premijer Benjamin Netanjahu pretrpio ozbiljan politički udarac.
Ipak, iako Ajzenkot ima podršku većine poslanika, to ne znači da će uspjeti da formira vladu i okonča Netanjahuovu dugogodišnju vladavinu.
Hercog je odluku saopštio u subotu, 7. novembra, nakon konsultacija s političkim strankama koje su osvojile mandate na parlamentarnim izborima održanim 27. oktobra.
Ajzenkot, bivši načelnik Generalštaba izraelske vojske i lider centrističke stranke Jašar, dobio je preporuke 67 poslanika u Knesetu, dok je Netanjahua podržalo njih 46.
Predsjednik Izraela trebalo bi da mu danas, 8. novembra, i zvanično povjeri mandat za formiranje vlade, prenosi CNN.
Zašto 67 glasova ne garantuje novu vladu?
Iako Ajzenkot ima podršku 67 od ukupno 120 poslanika, problem je što među njima nema saglasnosti o tome kako bi buduća vlada trebalo da izgleda.
Četiri opozicione stranke koje predvode jevrejski političari zajedno imaju 48 mandata. Riječ je o Ajzenkotovoj stranci Jašar, savezu bivših premijera Naftalija Beneta i Jaira Lapida, stranci Izrael naš dom Avigdora Libermana i Demokratama Jaira Golana.
Preostalih 19 poslanika koji su podržali Ajzenkota dolaze iz dvije arapske političke grupacije.
Upravo tu nastaje najveći problem.
Liberman, jedan od ključnih opozicionih lidera, odbija da učestvuje u vladi koja bi zavisila od podrške arapskih stranaka.
On smatra da bi takva manjinska vlada bila kratkog vijeka i da bi na kraju samo omogućila Netanjahuu da se vrati još jači.
Ajzenkot, s druge strane, pokušava da pronađe način da formira vladu bez direktnog učešća arapskih stranaka, ali uz mogućnost njihove podrške prilikom glasanja u parlamentu.
Može li Netanjahu ipak ostati na vlasti?
Netanjahuov blok osvojio je 53 mandata, što je osam manje od 61 potrebnog za sigurnu parlamentarnu većinu.
Dodatni problem za izraelskog premijera predstavlja činjenica da mu je jedna od tradicionalnih saveznica, ultraortodoksna stranka Ujedinjeni judaizam Tore, uskratila preporuku tokom konsultacija s predsjednikom.
Ipak, Netanjahu ne odustaje.
U video-obraćanju u subotu upozorio je da bi formiranje manjinske vlade koja zavisi od podrške arapskih stranaka predstavljalo opasnost za Izrael.
Pozvao je na stvaranje vlade nacionalnog jedinstva u kojoj bi učestvovao i njegov politički blok.
Ajzenkotova stranka odbacila je takvu poruku, poručivši da Likud može učestvovati u širokoj vladi ako raskine savez s ekstremističkim strankama i prihvati vladu na čelu s Ajzenkotom.
Zašto su ultraortodoksne stranke postale ključne?
Jedna od mogućnosti za izlazak iz političke krize jeste dogovor opozicije s dvije ultraortodoksne stranke, Šas i Ujedinjeni judaizam Tore.
Takva kombinacija mogla bi Ajzenkotu obezbijediti tačno 61 poslaničko mjesto.
Međutim, prepreka je pitanje obaveznog vojnog roka.
Ultraortodoksne stranke zahtijevaju zakonsko izuzeće svojih vjernika od služenja vojske, dok su Ajzenkot i njegovi saveznici tokom kampanje obećavali da će se zalagati za obavezu služenja vojnog ili drugog oblika nacionalnog servisa za sve.
Liberman je, uprkos ranijem protivljenju saradnji s ultraortodoksnim strankama, sada pozvao na pokušaj dogovora s njima.
Prema njegovoj procjeni, nakon formiranja takve vlade moglo bi doći i do prelaska nekoliko poslanika Netanjahuovog Likuda na stranu nove većine.
Za sada, međutim, nema potvrde da bi se takav scenario mogao ostvariti.
Šta Ajzenkot planira da uradi?
Ajzenkot je najavio da želi što prije da formira vladu nacionalnog vanrednog stanja.
Njegov plan uključuje i mogućnost manjinske vlade koju bi činile četiri opozicione stranke, uz podršku drugih poslanika prilikom glasanja o povjerenju.
Za razliku od formiranja vlade, za koje je moguće obezbijediti podršku i bez klasične većinske koalicije od 61 poslanika, za njeno rušenje u izraelskom sistemu potrebna je većina koja podržava alternativnu vladu.
To bi manjinskoj vladi moglo pružiti određenu zaštitu, ali bi njeno svakodnevno funkcionisanje zavisilo od dogovora s drugim strankama.
Ajzenkot je poručio da nastavak Netanjahuovog upravljanja bez parlamentarne većine predstavlja opasnu situaciju koja ne bi trebalo da traje.
Koliko vremena ima za formiranje vlade?
Ajzenkot će najprije imati 28 dana da pokuša da sastavi vladu, uz mogućnost produženja roka za još 14 dana.
Prvi važan politički test očekuje ga već u utorak, kada bi trebalo da bude konstituisan novi saziv Kneseta.
Opozicija planira da smijeni predsjednika parlamenta Amira Ohanu, Netanjahuovog saveznika, čime bi dodatno oslabila poziciju dosadašnje vlasti.
Jedan od ciljeva opozicije jeste i formiranje državne komisije koja bi istražila bezbjednosne propuste koji su prethodili napadu Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. godine.
Ako Ajzenkot ne uspije da sastavi vladu, proces formiranja vlasti biće nastavljen prema izraelskim ustavnim pravilima, a mogućnost da Netanjahu dobije novu priliku neće biti isključena.
Do izbora nove vlade Netanjahu ostaje na funkciji premijera.
Zbog toga odluka predsjednika Hercoga, iako predstavlja veliki uspjeh opozicije, još ne znači i kraj Netanjahuove vladavine.
Foto: Tanjug/AP
Izvor: Nezavisne
